Umor posle osam sati sna pokazuje da broj provedenih sati u krevetu nije jedino merilo dobrog odmora. Možete zaspati u ponoć, otvoriti oči u osam i svejedno imati osećaj kao da ste celu noć selili nameštaj.
Kvalitetan san treba da bude dovoljno neprekidan i osvežavajući. Učestala buđenja i osećaj umora čak i nakon dovoljnog broja sati mogu biti znaci lošeg kvaliteta sna, navodi američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti. cdc.gov
Povremeno umorno jutro uglavnom nije razlog za paniku. Ako se stanje ponavlja, traje nedeljama ili ozbiljno utiče na svakodnevno funkcionisanje, potrebno je razgovarati sa lekarom.
Zašto se javlja umor posle osam sati sna?
1. Proveli ste osam sati u krevetu, ali niste kvalitetno spavali
Vreme od odlaska u krevet do alarma nije isto što i vreme kvalitetnog sna.
Možda vam je bilo potrebno 45 minuta da zaspite, nekoliko puta ste se budili ili ste dugo ostali budni tokom noći, a da se toga ujutru ne sećate potpuno. Rezultat je formalno osam sati odmora, ali znatno manje stvarnog sna.
Obratite pažnju na učestala buđenja, žeđ, odlazak u toalet, buku, svetlost i nelagodnu temperaturu. Cilj nije samo da spavate dovoljno dugo, već i dovoljno mirno.
2. Alkohol vas je uspavao, ali vam nije pomogao da se odmorite
Čaša ili dve mogu da stvore osećaj pospanosti i pomognu da brže zaspite. To ipak ne znači da će san biti kvalitetniji.
Alkohol može da poremeti strukturu sna i doprinese buđenju tokom drugog dela noći. Dodajte dehidrataciju, kasniji odlazak u krevet i mogućnost pojačanog hrkanja i dobićete jutro tokom kojeg osam sati ne deluje ni približno dovoljno.
Ako se često budite umorni, probajte nekoliko večeri bez alkohola i uporedite kako se osećate.
3. Večerali ste obilno neposredno pre spavanja
Kasna i obilna večera ne utiče na sve ljude jednako, ali može da izazove nelagodnost, gorušicu i otežano uspavljivanje.
Posebno masna, začinjena ili veoma slatka hrana pred spavanje može da natera organizam da radi onda kada želite da se smiri. To ne znači da morate da legnete gladni, već da poslednji veliki obrok pomerite ranije.
Ako vam se uveče ipak jede, birajte manju i lakšu užinu umesto obroka koji izgleda kao da ste propustili ručak, večeru i svadbu.
4. Telefon vam je poslednja i prva stvar koju vidite
Problem nije samo svetlost ekrana. Problem je i sadržaj.
Jedan video postane deset, zatim proveravate poruke, mejlove i vesti, a mozak dobija nove informacije u trenutku kada bi trebalo da uspori. Čak i kada telefon spustite, razgovor, poslovna poruka ili uznemirujuća vest mogu da nastave da vam se vrte po glavi.
Postavite vreme nakon kojeg ne proveravate poslovne poruke i ostavite telefon dalje od kreveta. Ako ga koristite kao alarm, to nije razlog da spava pored vašeg jastuka.
5. Spavaća soba nije prilagođena spavanju
Previše topla soba, svetlost sa ulice, televizor koji radi u pozadini, buka ili loš dušek mogu da prekidaju san, čak i kada vas potpuno ne probude.
Na kvalitet sna utiču okruženje, stres, zdravstveno stanje, lekovi i ono što jedemo, navodi američki Nacionalni institut za neurološke poremećaje i moždani udar. ninds.nih.gov
Soba bi trebalo da bude mračna, tiha i prijatno hladna. Ako ne možete da kontrolišete spoljašnju buku ili svetlost, probajte masku za oči, čepiće za uši ili stabilan pozadinski zvuk.
6. Telo je u krevetu, ali je glava i dalje na sastanku
Stres ne prestaje automatski kada ugasite svetlo.
Možda ste fizički umorni, ali i dalje analizirate razgovore, rokove, finansije i sve što morate da uradite narednog dana. To može da oteža uspavljivanje, izazove lakši san ili dovede do buđenja tokom noći.
Napravite kratku rutinu pre spavanja: zapišite obaveze za sutra, istuširajte se, pročitajte nekoliko stranica knjige ili uradite vežbe disanja. Cilj nije da rešite ceo život pre ponoći, već da mozgu jasno stavite do znanja da je radni dan završen.
7. Hrčete ili pravite pauze u disanju
Glasno hrkanje nije uvek samo problem osobe koja spava pored vas.
Ako tokom sna dolazi do pauza u disanju, gušenja, hvatanja vazduha ili čestih buđenja, moguće je da je reč o opstruktivnoj apneji u snu. Dnevna pospanost, jutarnje glavobolje, suva usta i poteškoće sa koncentracijom takođe mogu pratiti ovaj poremećaj.
Nedostatak kvalitetnog sna može nastati i kada poremećaj spavanja sprečava osobu da dobije odmor koji joj je potreban. NHLBI, NIH
Apneja se ne utvrđuje pomoću aplikacije, pametnog sata niti partnerovog nagađanja. Ako neko primećuje da prestajete da dišete tokom sna ili se stalno budite iscrpljeni, javite se lekaru radi procene.
Kada umor nije samo posledica loše noći?
Ako umor traje nedeljama, pogoršava se ili ga prate drugi simptomi, uzrok ne mora biti samo san. Anemija, problemi sa štitastom žlezdom, infekcije, depresija, neželjena dejstva lekova i druga stanja takođe mogu izazvati iscrpljenost.
Razgovarajte sa lekarom naročito ako:
- redovno zaspite tokom dana ili za volanom
- partner primećuje pauze u disanju
- budite se sa gušenjem ili jakom glavoboljom
- umor remeti posao, trening i svakodnevne obaveze
- problem traje i nakon što ste poboljšali rutinu spavanja
Izrazita pospanost za volanom nije nešto što treba „pregurati“ kafom. Zaustavite vozilo na bezbednom mestu i nemojte nastavljati vožnju dok niste sposobni da ostanete budni.
Osam sati nije magičan broj
Potrebe za snom razlikuju se od osobe do osobe. Važni su i redovnost, kontinuitet, vreme odlaska u krevet i način na koji se osećate tokom dana.
Umesto da pratite samo koliko je sati pokazivao ekran kada ste legli i kada ste ustali, obratite pažnju na to koliko brzo zaspite, koliko često se budite i da li tokom dana možete normalno da funkcionišete.
Nekada će rešenje biti ranija večera i telefon van kreveta. Nekada je potrebno proveriti postoji li zdravstveni problem. U oba slučaja, svakodnevno buđenje bez energije nije nešto na šta jednostavno morate da se naviknete.
Pročitajte još: Nije slabost stati: Zašto su odmor, san i mentalni reset ozbiljna muška tema
Naslovna fotografija: Deposit Photos Krakenimages.com
