Svi znamo da je dobro ubrzati korake. Hodanje nije novi fitnes trend, ali je veoma popularno. To je vežba sa malim uticajem, pristupačna je i besplatna. Ali iz perspektive fitnesa, da li ova vrsta kretanja gradi mišiće, sagoreva masti ili – i jedno i drugo?
U studiji o globalnim stopama učešća u sportu, utvrđeno je da je hodanje najpopularnija fizička aktivnost među odraslima u četiri od šest regiona, uključujući Ameriku, Istočno Mediteran, Jugoistočnu Aziju i Zapadni Pacifik. I to je odlično, ali kako šetnja zapravo koristi, osim što se na nekoliko minuta udaljavamo od stola?
Pročitajte i: Gubitak telesne masti: Zašto treniraš, a i dalje ne vidiš rezultate?
Kako hodanje utiče na telo i organizam
Hodanje aktivira sve mišiće
Sa fiziološke perspektive, hodanjem se aktiviraju svi mišići – to je aktivnost celog tela. Kada hodate, povećavate potrošnju energije, a samim tim i metaboličke zahteve za mišiće i telo u celini.
Kao i kod svake vežbe, disanje se ubrzava kako bi se mišićima isporučilo više kiseonika. Ali, pošto je hodanje nije previše naporno, malo je verovatno da ćete ostati bez daha. Osim ako nema dodatnog stresora, kao kada hodate uzbrdo ili bržim tempom.
Postoji i neurološki efekat. Mozak i nervni sistem postaju aktivniji dok primaju i obrađuju senzorne informacije iz okoline i iz samog pokreta. Istovremeno, pružaju stimulativni izlaz mišićima u koordinisanom nizu što pomaže da se krećete ritmično.
Zapravo, istraživanja pokazuju da šetnja napolju pruža značajan podsticaj kreativnom razmišljanju tokom i nakon aktivnosti. I, dok se sve ovo dešava, telo uzima hranljive materije iz mišića, masti i tkiva jetre kako bi ih pretvorilo u energiju.
Energična šetnja kao način opuštanja
Energična šetnja čiji tempo možete da održavate bez napora, smatra se i odličnim načinom za opuštanje. Kada hodate udobnim tempom, parasimpatički nervni sistem se aktivira, smanjujući hormon stresa, kortizol.
Pored toga što vam može razbistriti misli, šetnja pomaže mozgu da raste. Istraživanje obavljeno na starijim osobama pokazalo je da redovne aerobne vežbe, poput hodanja, povećavaju veličinu hipokampusa i podržava neuronske veze. Aktivna šetnja pomaže moždanim ćelijama da rastu, jačaju i efikasnije komuniciraju jedne sa drugima.
Prednosti hodanja su posebno uočljive kod sedentarnog načina života. Takođe, brzina hodanja ima uticaj. Brža šetnja rezultira boljim zdravstveim ishodima i deluje preventivno kod svih kardiovaskularnih smetnji.
Međutim, brzina nije sve. Metrika od 8.000 koraka je dovoljna da smanji rizik od smrtnosti za čak 50 procenata, čak i ako to radite opušteno. I zapravo, zaista bi trebalo. Jer, sedenje od 8 sati dnevno bez fizičke aktivnosti povećava kardiovaskularne rizike sličnom brzinom kao gojaznost i pušenje. Zato je najbolje da uvdete umereno brzu šetnju u svakodnevnu rutinu.
Dakle, da li hodanje gradi mišiće ili ne?
Dizanje tegova kradi mišiće, a karido poništava dobitak, jer telo metaboliše mišiće crpeći energiju iz njih, tvrde zagovornici teretane. I izgleda da su u pravu. Ali, ne morate birati između treninga snage i hodanja. Korisno je i jedno i drugo, a u kombinaciji možete koristiti sve prednosti.
Što se tiče pitanja da li hodanje zapravo može izgraditi mišiće, pojačan intenzitet, kao što je planinarenje ili hodanje po nagibu, može podstaći jezgro i donji deo tela. Na taj način možete povećati i angažovanja mišića i sagorevanja kalorija.
Uticaj hodanja na sagorevanje masti
Iako hodanje ima minimalan uticaj na izgradnju mišića, njegov efekat na gubitak težine je malo izraženiji. Kada je u pitanju trčanje, opterećenje težinom smanjuje masnoću i telesnu težinu. Dakle, ključna stvar je da će vaši rezultati zavisiti od truda koji ulažete.
Hodanjem sagorevate masti, ali možete povećati brzinu, nagib i intenzitet, kako biste dobili bolje rezultate. Međutim, postoji još jedan zanimljiv pristup koji daje rezultate bez fokusa na intenzitet. Dok brz tempo poboljšava kardiovaskularnu kondiciju, sporo hodanje je verovatno bolje za gubitak masti na jedan specifičan način: upravljanje kortizolom. Ako ste inače pod velikim poslovnim stresom, sporo, opušteno hodanje smanjuje kortizol, olakšavajući telu da mobiliše zalihe masti. Sporija šetnja je zapravo strateški pristup oporavku.
Da li se isplati hodati
Osim ako niste razvili sposobnost letenja, hodanje se i dalje isplati. Bilo koja vežba je odlična i definitivno je bolja od krstarenja na električnom trotinetu. Korišćenje svojih nogu za kretanje gde god i kad god je to moguće, predstavlja osnovu fizičke aktivnosti i održavanje zdravlja.
To nije fitnes trik, već način na koji se ljudi kreću – hodanjem podržavate telo i um. Ali, da biste dobili vidnije rezultate, vredi integrisati i druge oblike vežbanja i kretanja.
To znači trening sa tegovima, ubrzavanje otkucaja srca kardio aktivnostima većeg intenziteta i uključivanje istezanja kako bi se podržala fleksibilnost i mobilnost tokom celog života.
Pročitajte i: Kako hodanje utiče na dugovečnost i koliko koraka vam je zaista potrebno
Naslovna fotografija: Deposit Photos / chepko
Autor: WMAN redakcija
