Na društvenim mrežama stoicizam se sve češće predstavlja kao filozofija muškaraca koji ne pokazuju slabost, ne dopuštaju emocijama da utiču na njihove odluke i u svakom trenutku imaju potpunu kontrolu nad sobom. Uz fotografije rimskih careva, snimke intenzivnih treninga i motivacione poruke o disciplini, ova antička filozofija dobila je savremeno izdanje koje posebno privlači mlade muškarce. Međutim, iza popularnih saveta o mentalnoj snazi često se gubi ono što su stoički filozofi zaista pokušavali da objasne.
Foto: Lummi/ Berryone
Stoicizam se u pojedinim internet zajednicama sve češće svodi na emocionalnu uzdržanost, mušku superiornost i uverenje da je pokazivanje osećanja znak slabosti. Takvo tumačenje, međutim, prilično je udaljeno od izvornih stoičkih učenja, koja su naglašavala razum, samokontrolu, pravednost i odgovornost prema drugima. Umesto da pomogne muškarcima da bolje razumeju sebe i svoje reakcije, filozofija koja je vekovima podsticala preispitivanje sopstvenog ponašanja ponekad se koristi kao opravdanje za emocionalnu nedostupnost i rigidne predstave o muškosti.
Od antičke filozofije do savremenog ideala muškosti
U osnovi ove filozofije nalazi se ideja da ne možemo da kontrolišemo sve što nam se događa, ali možemo da radimo na sopstvenim procenama, odlukama i postupcima. Stoički ideal podrazumeva razboritost, hrabrost, pravednost i umerenost, odnosno osobine koje nam pomažu da donosimo dobre odluke i onda kada okolnosti nisu povoljne.Takve ideje lako pronalaze publiku u savremenom društvu, posebno među ljudima koji pokušavaju da se izbore sa pritiskom, neizvesnošću i velikim očekivanjima. Problem nastaje kada se složena filozofska učenja svedu na nekoliko motivacionih rečenica, izvučenih iz istorijskog i filozofskog konteksta.
Na Instagramu, TikToku i YouTubeu stoicizam se često pojavljuje uz savete o disciplini, fizičkoj snazi, poslovnom uspehu i odnosima sa ženama. U nekim slučajevima takav sadržaj podstiče samokontrolu i odgovornost, ali postoje i zajednice koje stoičke ideje koriste za promovisanje rigidne slike muškosti, zasnovane na emocionalnoj nedostupnosti i dominaciji nad drugima.
Samokontrola ne znači potiskivanje emocija
Jedna od najčešćih zabluda o stoicizmu jeste uverenje da snažan čovek ne bi trebalo da oseća strah, tugu ili bes. U popularnim interpretacijama smirenost se često izjednačava sa emocionalnom hladnoćom, dok se sposobnost da se osećanja ne pokažu predstavlja kao dokaz mentalne snage. Antički stoici su imali složeniji pogled na emocije. Smatrali su da naša tumačenja događaja mogu da izazovu štetna emocionalna stanja i da je važno preispitati procene koje stoje iza njih.
U stoičkoj filozofiji postojalo je mesto i za pozitivna osećanja, poput radosti zasnovane na razumnom prosuđivanju i dobre volje prema drugima. Takođe su prepoznavali spontane emocionalne reakcije koje se javljaju pre nego što osoba stigne da razmisli o određenoj situaciji. Razlika je značajna i za savremeno razumevanje mentalnog zdravlja. Čovek koji prepoznaje da je ljut i odlučuje da ne reaguje impulsivno ne postupa isto kao neko ko uporno poriče sopstveni bes. Prvi pokušava da upravlja svojim ponašanjem, dok drugi izbegava da se suoči sa onim što oseća. Izvorna stoička ideja samokontrole zato je bliža promišljenom reagovanju nego potiskivanju svega što bismo mogli da doživimo kao slabost.
Kako je stoicizam povezan sa manosferom?
Američka istraživačica antičke književnosti Donna Zuckerberg bavila se ovim fenomenom još 2018. godine u knjizi Not All Dead White Men. Analizirala je način na koji pojedine internet zajednice koriste antičke tekstove da opravdaju savremene stavove o rodnim odnosima, uključujući tvrdnje da su muškarci prirodno racionalniji, a žene podložnije emocijama. Takva interpretacija stoicizma posebno je problematična jer razum, prema stoičkim filozofima, nije bio osobina rezervisana za muškarce. Naprotiv, sposobnost racionalnog razmišljanja smatrali su zajedničkom karakteristikom ljudi, bez obzira na pol ili društveni položaj.
Još u prvom veku rimski filozof Musonije Ruf zastupao je stav da žene, jednako kao i muškarci, treba da imaju pristup filozofskom obrazovanju. Smatrao je da sposobnost racionalnog razmišljanja i donošenja moralnih odluka nije vezana za pol. Takvo shvatanje pokazuje koliko su savremene ideje o muškoj intelektualnoj superiornosti udaljene od pojedinih važnih principa stoicizma.
Marko Aurelije nije zagovarao muškost kakvu danas promovišu društvene mreže
Marko Aurelije jedan je od najcitiranijih stoičkih filozofa na društvenim mrežama, gde se njegove misli o karakteru, disciplini i odgovornosti često predstavljaju kao saveti muškarcima koji žele da postanu snažniji i uspešniji. Njegovo delo Samom sebi prvobitno nije bilo namenjeno široj publici, već je nastalo kao zbirka ličnih razmišljanja kroz koja je preispitivao sopstvene postupke, odluke i odnos prema drugima.
Njegove poruke o snazi karaktera danas se često tumače kao poziv na dokazivanje muškosti, iako je njihov izvorni smisao bio drugačiji. Marko Aurelije naglašavao je značaj razuma, pravednosti, strpljenja i odgovornosti prema zajednici. Snagu nije povezivao sa dominacijom nad drugima, već sa sposobnošću da čovek upravlja svojim ponašanjem, posebno u teškim situacijama. Kada se njegove misli izvuku iz konteksta i svedu na kratke motivacione poruke, gube deo svog značenja i lako se prilagođavaju savremenim predstavama o muškosti koje nisu u skladu sa njegovom filozofijom.
Šta savremeni muškarci mogu da nauče iz stoicizma?
Popularnost stoicizma ne mora sama po sebi da bude problematična. Njegova učenja mogu da budu korisna ljudima koji žele da razviju strpljenje, odgovornost i sposobnost donošenja odluka u teškim okolnostima. Mnoge stoičke ideje imaju smisla i danas, naročito kada je reč o odnosu prema neuspehu, tuđem mišljenju i stvarima na koje ne možemo neposredno da utičemo. Ipak, postoji razlika između samodiscipline i potrebe da u svakom trenutku izgledamo nepokolebljivo. Muškarac koji ume da prizna grešku, razgovara o svojim osećanjima ili zatraži pomoć ne pokazuje automatski manjak karaktera. Naprotiv, takvi postupci mogu da zahtevaju više hrabrosti od održavanja slike osobe koju ništa ne može da povredi.
Stoicizam takođe ne podrazumeva povlačenje iz međuljudskih odnosa. Njegovi predstavnici naglašavali su pravednost, saradnju i odgovornost prema drugim ljudima, a ideja zajedničke ljudske pripadnosti bila je važan deo njihove etike. Lični razvoj, prema takvom shvatanju, nema mnogo vrednosti ako nas čini ravnodušnim prema potrebama drugih. Ako se stoička filozofija danas koristi kao opravdanje za prezir prema emocijama, ženama ili ljudima koji pokazuju ranjivost, teško je govoriti o vernosti njenim izvornim principima. Mnogo bliže stoičkom idealu se nalazi čovek koji ne mora stalno da dokazuje svoju snagu, već zna kada treba da pokaže odlučnost, kada razumevanje, a kada da prizna da nije u pravu.
Autorka: Anastasija Pavić
Foto: Lummi/ Berryone
