Svako ima bar jednog prijatelja sa kojim se viđa češće u porukama nego uživo. Razmenjujete mimove, šaljete jedan drugom snimke, komentarišete utakmice i povremeno napišete ono čuveno: „Brate, moramo na kafu.“ Obojica znate da je vreme. Obojica se slažete. Konkretan datum, međutim, nekako nikada ne stigne.
View this post on Instagram
Nekada je bilo dovoljno da pozoveš društvo i pitaš gde ste. Danas dogovor ume da izgleda kao poslovni sastanak: jedan ne može tokom nedelje, drugi radi do kasno, treći već ima planove, a četvrti odgovara posle dva dana sa „može sledeće nedelje“. Kada se konačno pojavi slobodan termin, često nam je lakše da ostanemo kod kuće.
Prijateljstvo na čekanju
Odrastanje donosi obaveze koje zaista postoje. Posao, fakultet, veze, porodica i pokušaj da pronađemo malo vremena za sebe lako ispune kalendar. Problem nastaje kada druženje počnemo da tretiramo kao obavezu koju ćemo završiti kada nam ostane vremena, umesto kao deo života za koji vreme moramo da napravimo.
Društvene mreže dodatno stvaraju osećaj da smo stalno u kontaktu. Znamo ko je gde putovao, šta je jeo i šta mu se dogodilo tokom dana. Ipak, pregledan story nije isto što i razgovor, a reakcija na fotografiju ne može u potpunosti da zameni sat vremena provedenih sa prijateljem.
Možda će vas zanimati: Pravi prijatelji - stvari koje (vam) neće uraditi - WMAN
Najčudnije je što često ne postoji nikakav sukob niti razlog zbog kog smo se udaljili. Jednostavno, meseci prolaze između dva viđanja, dok se odnos održava na kratkim porukama i obećanjima da ćemo se uskoro organizovati.
Možda je dovoljno da neko prvi izabere datum
Ne mora svako druženje da bude celodnevni izlet, izlazak koji se planira nedeljama unapred ili večera na mestu koje svi žele da probaju. Nekada su dovoljni kafa posle posla, kratka šetnja ili sat vremena bez gledanja u telefon. Nije neophodno ni da imamo neku veliku novost. Prijateljstvo ne bi trebalo da bude rezervisano samo za trenutke kada imamo nešto spektakularno da ispričamo.
Sledeći put kada napišemo „moramo na kafu“, možda bi trebalo da dodamo i konkretno: „Četvrtak u šest, može?“ Možda ćemo tada shvatiti da nam ne nedostaje vreme koliko nam nedostaje odluka da ga odvojimo.
Jer nije baš najbolji osećaj kada sa nekim imaš deset godina uspomena, a poslednja zajednička fotografija vam je iz prošle sezone.
Autor: WMAN redakcija
Foto: Lummi/PZF
