Neke knjige čitamo zbog dobre priče, druge zbog likova u kojima prepoznajemo sebe, a postoje i one koje nas nateraju da preispitamo sopstvene stavove. Povodom Beogradskog sajma knjiga izdvajamo pet romana koji se bave ambicijom, slobodom, ljubavlju, usamljenošću i pitanjem šta čoveka zaista čini uspešnim. Od Ernesta Hemingveja do savremenih pisaca, ovo su naslovi kojima se vredi vratiti i nekoliko godina nakon prvog čitanja.
Foto: Lummi / Viri Gutiérrez
Ovogodišnji, 69. Međunarodni beogradski sajam knjiga održava se od 23. do 31. oktobra i predstavlja priliku da se vratimo delima koja su izdržala test vremena, ali i otkrijemo savremene autore. Iako kvalitetna književnost nema pol, teme poput potrebe za dokazivanjem, odnosa prema autoritetu, emocionalne zatvorenosti i lične odgovornosti pružaju zanimljiv povod za razmišljanje o očekivanjima koja se često postavljaju pred muškarce.
1. Starac i more, Ernest Hemingvej
O upornosti, ponosu i granici između pobede i poraza
Postoje knjige koje uspevaju da saopšte više na stotinak stranica nego pojedini romani na nekoliko stotina. „Starac i more“ Ernesta Hemingveja jedna je od njih. Priča prati Santjaga, starog kubanskog ribara koji već 84 dana nije ulovio ribu. Uprkos godinama, iscrpljenosti i podsmehu okoline, odlučuje da ponovo isplovi. Daleko od obale zakači ogromnu ribu, marlina, i započinje iscrpljujuću borbu koja će testirati njegovo strpljenje i odlučnost.
Na prvi pogled, reč je o jednostavnoj priči o čoveku i prirodi. Međutim, Hemingvej kroz Santjagovu borbu otvara pitanje odnosa prema neuspehu, ljudskom dostojanstvu i potrebi da istrajemo čak i kada ishod nije izvestan. Posebno je zanimljivo što glavni junak svoju vrednost ne meri isključivo rezultatom. Njegova upornost nije spektakularna niti praćena velikim govorima. Ona se ogleda u odluci da nastavi i kada više nema garanciju da će njegov trud biti nagrađen. Hemingvejev sažet, precizan stil čini ovu knjigu odličnim izborom za čitaoce koji ne vole suvišna objašnjenja. „Starac i more“, objavljen 1952. godine, osvojio je Pulicerovu nagradu 1953, a pisac je naredne godine dobio Nobelovu nagradu za književnost. Ako želite roman koji se može pročitati tokom jednog vikenda, ali koji vas neće tako brzo napustiti, ovo je dobar početak.
2. Frankenštajn, Meri Šeli
O ambiciji, odgovornosti i posledicama odluka koje ne možemo da kontrolišemo
Koliko daleko čovek sme da ode u ostvarivanju sopstvenih ambicija? I šta se dešava kada uspe da postigne ono što je želeo, ali nije spreman da preuzme odgovornost za posledice? Ovim pitanjima bavi se „Frankenštajn“, roman Meri Šeli, prvi put objavljen 1818. godine. Glavni junak Viktor Frankenštajn, mladi naučnik opsednut idejom da otkrije tajnu života, uspeva da stvori živo biće od delova mrtvih tela. Međutim, užasnut sopstvenim dostignućem, napušta stvorenje, čime pokreće niz tragičnih događaja. Iako se često svrstava u horor književnost, „Frankenštajn“ istražuje mnogo složenije teme: granice naučnog napretka, potrebu za priznanjem, usamljenost i moralnu odgovornost. Posebno je zanimljivo što se tokom priče postepeno dovodi u pitanje ko je zapravo čudovište, jer stvorenje pokazuje sposobnost za osećanja i patnju, dok njegov tvorac izbegava odgovornost. Roman je i danas relevantan, naročito u vreme ubrzanog razvoja veštačke inteligencije i biotehnologije. Meri Šeli postavlja pitanje da li činjenica da nešto možemo da stvorimo znači da bi to trebalo i da učinimo, a ta dilema nije izgubila značaj ni posle dva veka. „Frankenštajn“ je odličan izbor za čitaoce koji vole psihološki složene likove, etičke dileme i priče koje ne nude jednostavnu podelu na heroje i negativce.
3. 1984, Džordž Orvel
O moći, manipulaciji i pravu da mislite svojom glavom
Malo je romana čiji su pojmovi toliko duboko ušli u svakodnevni govor kao što je slučaj sa Orvelovom „1984“. Veliki Brat, Ministarstvo istine i novogovor odavno su prevazišli granice književnosti, postavši simboli nadzora, propagande i političke manipulacije. Roman prati Vinstona Smita, službenika koji živi u totalitarnoj državi Okeaniji. Njegov posao podrazumeva menjanje istorijskih podataka kako bi prošlost uvek odgovarala trenutnim tvrdnjama Partije. U društvu u kojem vlast kontroliše informacije, jezik i privatni život građana, čak i samostalno razmišljanje predstavlja opasnost. Orvel je roman objavio 1949. godine, ali pitanja koja postavlja nisu izgubila značaj.
Koliko lako ljudi prihvataju informacije koje potvrđuju njihova uverenja? Može li se javno mnjenje oblikovati stalnim ponavljanjem određene verzije stvarnosti? I šta se događa kada čovek izgubi mogućnost da proveri ono što mu se govori? Ova pitanja posebno su relevantna u digitalnom okruženju, u kojem svakodnevno prolazimo kroz ogromne količine sadržaja, uključujući dezinformacije i političke poruke. „1984“ nije prijatno štivo, ali je izuzetno uzbudljiv roman koji povezuje psihološku napetost i društvenu kritiku. Vredi ga čitati bez obzira na politička uverenja, jer njegova najveća snaga leži u podsećanju na značaj individualne slobode i kritičkog mišljenja.
4. Norveška šuma, Haruki Murakami
O ljubavi, gubitku i emocijama o kojima je teško govoriti
Dok se prethodni romani bave sukobima pojedinca sa prirodom, društvom ili političkom moći, „Norveška šuma“ Harukija Murakamija okreće se unutrašnjem svetu mladog čoveka. Radnja je smeštena u Japan tokom kasnih šezdesetih, a prati studenta Torua Vatanabea i njegove komplikovane odnose sa dve veoma različite žene, Naoko i Midori. Toru pokušava da pronađe ravnotežu između uspomena na prošlost, gubitka bliske osobe i mogućnosti da izgradi novu ljubavnu vezu. Murakami piše o usamljenosti, seksualnosti, prijateljstvu i emocionalnoj ranjivosti bez potrebe da svojim likovima pripisuje jednostavne motive.
Toru nije tradicionalni književni junak koji se sa problemima suočava hrabro i odlučno. Često je zbunjen, ne zna šta želi i teško razume sopstvena osećanja. Njegova nesigurnost čini ga uverljivim, naročito u trenucima kada pokušava da pomogne drugima, a ne uspeva da razreši sopstvene dileme. Za čitaoce naviknute na romane u kojima se sukobi rešavaju konkretnom akcijom, „Norveška šuma“ predstavlja drugačije iskustvo. Najvažniji događaji često se odvijaju u razgovorima, sećanjima i onome što likovi nisu uspeli da izgovore. Roman je objavljen 1987. godine i postao jedno od najpoznatijih Murakamijevih dela. Njegova popularnost traje i među mlađim generacijama, delom zato što pitanja o ljubavi, odrastanju i gubitku ne pripadaju samo jednoj epohi.
5. Džentlmen u Moskvi, Amor Touls
O dostojanstvu, prilagođavanju i sposobnosti da pronađete smisao kada izgubite sve poznato
Može li čovek voditi ispunjen život ako mu je oduzeta sloboda kretanja? Američki pisac Amor Touls na ovom pitanju gradi roman „Džentlmen u Moskvi“, objavljen 2016. godine. Priča počinje 1922, kada ruski grof Aleksandar Rostov biva osuđen na doživotni kućni pritvor u moskovskom hotelu Metropol. Umesto raskošnog apartmana, u kojem je ranije boravio, dobija malu sobu u potkrovlju. Ako napusti hotel, suočiće se sa smrtnom kaznom. Iako je odvojen od spoljnog sveta, Rostov odbija da svoj život svede na čekanje. Postepeno upoznaje ljude koji rade i borave u hotelu, razvija prijateljstva i pronalazi smisao u odnosima, malim ritualima i svakodnevnim odgovornostima.
Touls kroz njegov lik istražuje šta ostaje od čovekovog identiteta kada izgubi društveni status, bogatstvo i dotadašnji način života. Rostov je obrazovan, duhovit i izuzetno pristojan, ali njegova najveća snaga nije u aristokratskim manirima. Ona se vidi u sposobnosti da prihvati okolnosti koje ne može da promeni, a da pritom ne odustane od sopstvenih vrednosti. Za razliku od mnogih romana u kojima se muški junaci dokazuju osvajanjem, borbom ili profesionalnim uspehom, „Džentlmen u Moskvi“ predstavlja čoveka čiji se karakter otkriva kroz pažnju prema drugima, prijateljstvo i spremnost da preuzme odgovornost. To je jedan od razloga zbog kojih se ovaj savremeni roman dobro uklapa među starije književne klasike. Njegove teme nadovezuju se na pitanja koja pisci postavljaju decenijama, ali im pristupa sa mnogo topline i humora.
Knjige koje zaslužuju više od jednog čitanja
Dobra kućna biblioteka ne mora da bude velika, niti bi trebalo da služi kao dokaz nečijeg obrazovanja ili ukusa. Njena vrednost mnogo više zavisi od toga koliko nas knjige koje čuvamo podstiču da razmišljamo. Nijedna od ovih knjiga ne nudi gotova uputstva za život, što ih i čini vrednim čitanja. Njihovi junaci greše, sumnjaju, donose loše odluke i pokušavaju da razumeju svet oko sebe. Beogradski sajam knjiga prilika je da ih potražite, prvi put pročitate ili nabavite primerak koji ćete želeti da sačuvate. A možda i da se vratite romanu koji ste poslednji put otvorili kao tinejdžer, sada sa iskustvom zbog kojeg će vam njegova priča značiti nešto sasvim drugo.
Autorka: Anastasija Pavić
Foto: Lummi / Viri Gutiérrez
