Komode na tankim drvenim nogama, fotelje sa tapaciranim sedištima, stakleni lusteri i vitrine koje su nekada stajale u gotovo svakom jugoslovenskom domu danas ponovo privlače pažnju. Jugoslovenski nameštaj, koji su prethodne generacije često menjale modernijim komadima, sve češće dobija mesto u savremenim enterijerima, a njegova popularnost otkriva koliko se naš odnos prema dizajnu i uređenju doma promenio. Sećate li se komode koja je stajala u dnevnoj sobi vaših bake i deke? One sa kliznim vratima, sjajnom drvenom površinom i policama na kojima su se čuvali porcelanski servisi? Do pre nekoliko godina takav komad nameštaja mnogima bi bio prvi na spisku stvari kojih treba da se oslobode prilikom renoviranja stana. Danas bi, uz malo restauracije, mogao da postane jedan od najzanimljivijih detalja u prostoriji.
Foto: Lummi / Shaun Duval
Interesovanje za estetiku jugoslovenskih enterijera deo je šire popularnosti vintage nameštaja i dizajna iz sredine 20. veka. Umesto uniformisanih prostora opremljenih komadima iz istih kolekcija, sve je privlačniji enterijer u kojem se prepliću različiti periodi, materijali i stilovi. U takvom okruženju stara fotelja, klub-sto ili lampa mogu izgledati podjednako savremeno kao nameštaj iz aktuelnih dizajnerskih kataloga.
Dizajn koji je preživeo generacije i promene trendova
Jugoslovenska industrija nameštaja razvijala se u periodu kada su funkcionalnost, pristupačnost i kvalitet izrade bili važni principi industrijskog dizajna. Tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, modernističke ideje postepeno su ulazile u svakodnevni život, a fabrike su proizvodile nameštaj prilagođen stanovima koji su se gradili širom zemlje. Prepoznatljive su bile jednostavne linije, drvene površine, zaobljeni oblici i praktična rešenja za odlaganje. Nameštaj je često bio projektovan tako da se lako uklopi u manje prostorije, bez suvišnih ukrasa i glomaznih konstrukcija.
Jedan od najpoznatijih primera tog perioda jeste stolica Rex, koju je dizajnirao slovenački arhitekta i dizajner Niko Kralj. Nastala pedesetih godina, postala je međunarodno prepoznatljiv proizvod zahvaljujući elegantnoj konstrukciji od savijene šperploče, udobnosti i mogućnosti sklapanja. Njena popularnost pokazuje da jugoslovenski industrijski dizajn nije bio ograničen na lokalno tržište. Ipak, nije svaki stari ormar dizajnerski klasik, niti svaki predmet iz tog perioda automatski ima veliku tržišnu vrednost. Razlika je u autorstvu, kvalitetu materijala, očuvanosti i načinu izrade. Ono što im je zajedničko jeste mogućnost da današnjem prostoru daju karakter koji je teško postići isključivo novim, serijski proizvedenim nameštajem.
Od zaboravljenih komoda do poželjnih vintage komada
Dobar primer savremenog pristupa jugoslovenskom dizajnu predstavlja slovenački brend Jugošik, koji je 2021. godine osnovala Nina Savič. Njena ideja zasniva se na preuređivanju starih predmeta, posebno nameštaja i rasvete proizvedenih u jugoslovenskim fabrikama. Priča o brendu počela je od crne komode koja je godinama menjala mesto u porodičnom domu, da bi na kraju završila u podrumu. Umesto da je baci, Savič je odlučila da je preuredi. Komoda je dobila nove nogare, drugačiju gornju površinu i ručke, a zadržala je dovoljno originalnih detalja da njeno poreklo ostane prepoznatljivo.
View this post on Instagram
Takav pristup pokazuje da restauracija ne mora da znači potpuno vraćanje predmeta u prvobitno stanje. Ponekad je dovoljno promeniti nekoliko detalja kako bi stari komad dobio funkciju i izgled koji odgovaraju savremenom domu. Posebno su zanimljive stare lampe sa staklenim abažurima, zidne svetiljke i lusteri izraženih geometrijskih oblika. U minimalistički uređenoj prostoriji mogu postati centralni dekorativni element, bez potrebe za dodatnim ukrašavanjem.
Jedna retro fotelja može da promeni čitavu prostoriju
Jedna od najčešćih grešaka prilikom uređenja enterijera u retro stilu jeste pokušaj da se čitava prostorija pretvori u kopiju nekadašnjeg dnevnog boravka. Mnogo skladniji rezultat može se postići kombinovanjem starog nameštaja sa savremenim komadima. Fotelja sa drvenim rukonaslonima, na primer, može odlično izgledati pored jednostavne moderne sofe. Ako je originalni tapacirung oštećen, nova tkanina u neutralnoj boji ili zanimljivoj teksturi može joj dati drugačiji izgled, dok drvena konstrukcija ostaje sačuvana.
View this post on Instagram
Slično važi i za komode, koje se mogu koristiti kao TV elementi, barovi ili prostori za odlaganje knjiga. Njihove tople nijanse drveta lepo se uklapaju uz svetle zidove, metalne detalje i savremenu rasvetu. Stari porcelanski servisi i kristalne čaše takođe ne moraju više da stoje zaključani u vitrini. Mogu se koristiti svakodnevno ili izložiti na otvorenim policama, dok tradicionalni ćilim može uneti boju i teksturu u prostor sa jednostavnim nameštajem. Važno je, međutim, proceniti stanje svakog predmeta pre restauracije. Kod vrednijih dizajnerskih komada nestručno farbanje ili zamena originalnih delova može smanjiti njihovu vrednost, dok stare električne instalacije na lampama zahtevaju proveru stručnjaka.
Nameštaj koji ima priču postaje novi luksuz
Povratak starog nameštaja povezan je i sa promenom načina na koji razmišljamo o kupovini. Brzo smenjivanje trendova i dostupnost jeftinog nameštaja omogućili su nam da enterijer menjamo češće, ali su istovremeno doprineli tome da mnogi domovi počnu da liče jedni na druge. Vintage komadi nude drugačiji pristup. Njihova privlačnost često dolazi iz tragova vremena, specifičnih materijala i dizajnerskih rešenja koja se danas ređe sreću u masovnoj proizvodnji.
View this post on Instagram
Tu je i pitanje održivosti. Produžavanje životnog veka upotrebljivog nameštaja može smanjiti potrebu za proizvodnjom novih predmeta i količinu otpada. Ipak, restauracija nije uvek jeftinija od kupovine novog nameštaja, naročito kada zahteva ozbiljnije stolarske radove ili zamenu delova. Sentimentalna vrednost predstavlja još jedan razlog zbog kojeg se ljudi odlučuju da sačuvaju nasleđene predmete. Komoda koja je decenijama stajala u porodičnom stanu ima značenje koje se ne može pronaći u prodavnici, čak ni kada novi komad ima sličan dizajn.
Ono što smo nekada povezivali sa zastarelim enterijerima danas posmatramo kroz kvalitet izrade, istoriju dizajna i mogućnost kreativnog uklapanja. Možda zato sledeći put, pre nego što odlučimo da izbacimo staru fotelju ili komodu, vredi pogledati njihove proporcije, materijal i detalje. Moguće je da se u podrumu ili porodičnom stanu nalazi komad koji bismo danas sa zadovoljstvom kupili u nekoj pažljivo uređenoj vintage prodavnici.
Autorka: Anastasija Pavić
Foto: Lummi / Shaun Duval
