Autonomna trka veštačke inteligencije više nije futuristički koncept rezervisan za laboratorije i tehnološke prezentacije. Na legendarnoj stazi u Imoli, bolidi bez vozača borili su se za pozicije pri brzinama do 247 km/h.
Ako ste mislili da će najveće pitanje budućnosti automobilizma biti da li ćemo i dalje voziti benzince ili preći na struju, možda smo malo potcenili tehnologiju.
Jer u Imoli se 5. septembra dogodila trka u kojoj čovek nije morao ni da bude u automobilu.
View this post on Instagram
Na stazi Autodromo Enzo e Dino Ferrari, jednoj od najpoznatijih stanica Formule 1, održano je finale A2RL (Abu Dhabi Autonomous Racing League). Pet univerzitetskih i istraživačkih timova iz Nemačke, Italije i Ujedinjenih Arapskih Emirata poslalo je svoje bolide na stazu, ali bez vozača i, što je još važnije, bez daljinskog upravljanja.
Drugim rečima, nije postojao čovek sa džojstikom negde pored staze, već je bolid morao da „vidi“, odluči i reaguje sam.
Autonomna trka veštačke inteligencije: Kako AI vozi trkački automobil?
Osnova automobila je Dallara Super Formula EAV24, sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem. Ono što ovu formulu čini potpuno drugačijom nalazi se tamo gde bismo inače očekivali vozača.
Radar, LiDAR i kamere visoke rezolucije neprestano prikupljaju informacije o okruženju. Centralni računar zatim u realnom vremenu obavlja percepciju i lokalizaciju automobila, planira putanju i donosi odluke, dok se komande za volan, gas i kočnice šalju elektronski.
Sve ono što profesionalni vozač radi kombinacijom vida, osećaja, iskustva i refleksa ovde pokušava da uradi softver.
I to pri gotovo 250 km/h.
Tokom treninga zabeležena je maksimalna brzina od 247 km/h, dok su u kvalifikacijama svi timovi bili razdvojeni za manje od četiri sekunde po krugu. Najbrže vreme postavila je Gianna ekipe Unimore Racing – 1:37.314.
View this post on Instagram
Koliko je AI zapravo blizu Formuli 1?
Još nije vreme da Maks Verstapen počne da proverava oglase za posao.
Ali brojke postaju zanimljive.
Pol pozicija Formule 1 u Imoli 2025. godine iznosila je 1:14.670, dok je najbrži A2RL krug bio 1:37.314. To autonomni bolid čini približno 22,6 sekundi sporijim po krugu od F1 automobila.
Mnogo zanimljivije je šta se događa kada se spustimo niz hijerarhiju trkačkih kategorija. Formula 2 je na 1:27.418, Formula 3 na 1:31.767, dok je zabeleženo GT3/DTM vreme od 1:39.817.
Dakle, autonomni automobil već može da napravi krug Imole brže od navedenog GT3/DTM referentnog vremena, iako nema čoveka za volanom.
To verovatno bolje pokazuje brzinu razvoja ove tehnologije od bilo koje prezentacije o budućnosti AI-ja.
AI sada mora da nauči i kako se pretiče
Brz krug kada je staza prazna jedno je. Trka protiv još četiri automobila potpuno je druga priča.
Tu AI mora da rešava problem koji je komplikovan čak i najboljim vozačima na svetu: kako pronaći prostor za preticanje, reagovati na automobil ispred sebe i promeniti putanju bez gubitka kontrole.
A Imola mu nije baš olakšala prvi radni dan.
Ilya Shimchik, Team Principal Constructor University tima, istakao je da je preticanje na ovoj stazi posebno komplikovano zbog njene širine, velikog broja krivina i promena nadmorske visine.
Constructor AI je uprkos tome napravio jedan od najvećih skokova trke. Startovao je sa pete pozicije i završio kao drugi, dok je pobedu odneo Sparkz tima Kinetiz iz UAE. Treće mesto pripalo je italijanskom PoliMove timu i njihovom bolidu Eva.
A ljudi su došli da gledaju automobile bez ljudi
Možda najzanimljiviji detalj čitavog događaja nema veze sa procesorima, senzorima ili vremenima krugova, nego sa publikom.
Pre A2RL finala na programu su bile GT4, F4 i FIA formula trke. Prema informacijama organizatora, upravo su se za autonomnu trku tribine napunile.
Pomalo ironično: da biste doveli više ljudi na tribine, možda je trebalo ukloniti ljude iz automobila.
Ipak, A2RL nije napravljen samo kao tehnološki spektakl. Softver za automobile razvijaju univerzitetski timovi sastavljeni od studenata i istraživača, a ista osnovna tehnološka rešenja – percepcija okruženja, autonomno odlučivanje i kontrola – imaju primenu u autonomnim vozilima, robotici i logistici.
U projektu učestvuje i Constructor University iz Bremena, koji ove godine obeležava 25 godina postojanja, a među njegovim studentima nalazi se i značajan broj mladih iz Srbije.
Da li ćemo jednog dana gledati AI protiv vozača Formule 1?
To je verovatno mnogo zanimljivije pitanje od toga može li autonomni automobil danas da pobedi F1 bolid.
Trenutno ne može.
Ali trka u Imoli pokazuje koliko je koncept autonomnog trkanja za kratko vreme od tehnološkog eksperimenta stigao do nečega što već liči na pravi motosport: postoje kvalifikacije, startni grid, preticanja, kazne, strategija i podijum.
Samo nedostaje još jedna stvar, vozač.
A ako se razvoj nastavi ovim tempom, pitanje možda više neće biti da li AI može da vozi trkački automobil, nego koliko brzo može da nauči da ga vozi bolje od nas.
Pročitajte i: Pametniji trening kod kuće: kako nova tehnologija menja vežbanje
Naslovna fotografija: David Würdemann
