Nikada nije bilo jednostavnije upoznati nove ljude, a ipak se mnogima čini da je pronalaženje odgovarajućeg partnera sve komplikovanije. Dejting aplikacije omogućile su nam da za nekoliko minuta pregledamo desetine potencijalnih partnera, ali psihološka istraživanja ukazuju na zanimljiv paradoks. Što više mogućnosti imamo, to nam ponekad postaje teže da nekome pružimo stvarnu šansu. Zamislite da ste upoznali nekoga ko vam se dopada. Razgovor je prijatan, imate sličan smisao za humor i dovoljno zajedničkih interesovanja da poželite novi susret. Ipak, nakon nekoliko poruka ili jednog izlaska, pojavljuje se sumnja. Možda postoji neko zanimljiviji, privlačniji ili jednostavno kompatibilniji. A do sledeće osobe deli vas svega nekoliko poteza prstom po ekranu.
Foto: Lummi / Mariana Pedroza
Takav način razmišljanja postao je prepoznatljiv deo savremene dejting kulture. Aplikacije poput Tindera, Bumblea i Hingea proširile su krug ljudi koje možemo da upoznamo, ali su istovremeno promenile način na koji donosimo odluke o potencijalnim partnerima. Problem, međutim, nije toliko jednostavan kao tvrdnja da smo postali površni ili previše zahtevni. Mogućnost izbora donosi slobodu, ali i dileme koje ranije nisu bile toliko izražene. Kada imamo utisak da nas stalno čeka neko novi, teže je proceniti kada vredi nastaviti upoznavanje osobe koja je već pred nama.
Kada veliki izbor prestane da bude prednost
Upoznavanje partnera nekada je u velikoj meri zavisilo od društvenog kruga, posla, škole i mesta na koja izlazimo. Dejting aplikacije uklonile su mnoge od tih granica. Danas možemo da upoznamo ljude sa kojima se verovatno nikada ne bismo sreli u svakodnevnom životu. To je važna prednost, posebno za ljude koji imaju manje prilika za upoznavanje ili traže partnere sa određenim interesovanjima i vrednostima. Ipak, veći broj dostupnih profila ne mora automatski da znači lakše donošenje odluka.
Prema podacima iz 2023. godine, 37 odsto odraslih Amerikanaca smatra da dejting aplikacije nude previše mogućnosti za upoznavanje potencijalnih partnera. Njih 43 odsto veruje da je izbor odgovarajući, dok svega 13 odsto smatra da opcija nema dovoljno. Iako veći izbor ne mora nužno da oteža pronalaženje partnera, ovi podaci ukazuju na to da obilje mogućnosti ne doživljavamo svi kao prednost. U psihologiji postoji pojam choice overload, odnosno preopterećenost izborom. Kada pred sobom imamo previše opcija, njihovo poređenje može da postane iscrpljujuće, a donošenje odluke sve teže. Na dejting aplikacijama to se može pretvoriti u beskonačno pregledanje profila, gde potraga za sledećom zanimljivom osobom postepeno potiskuje želju da nekoga zaista upoznamo.
Što više profila gledamo, to lakše odbacujemo ljude
Veliki izbor potencijalnih partnera može da utiče i na to koliko smo spremni da nekome pružimo šansu. U tri istraživanja koja su se bavila ponašanjem ljudi prilikom onlajn upoznavanja pokazalo se da su učesnici postepeno postajali skloniji odbijanju novih profila. Verovatnoća da će im se neko dopasti i da će ga prihvatiti opala je u proseku za 27 odsto od prvog do poslednjeg prikazanog profila. Jedno od mogućih objašnjenja jeste da nas stalno procenjivanje drugih ljudi vremenom čini kritičnijim. Umesto da primećujemo osobine koje nam se dopadaju, sve lakše pronalazimo razloge zbog kojih neko nije pravi izbor.
To, naravno, ne znači da svako ko koristi dejting aplikacije postaje izbirljiviji. Rezultati se odnose na ponašanje učesnika u konkretnim istraživačkim uslovima, ali ukazuju na zanimljivu mogućnost da obilje opcija utiče na naše kriterijume. Postavlja se pitanje koliko često nekoga odbacujemo zbog stvarne nekompatibilnosti, a koliko zato što smo navikli na pomisao da nas već sledeći profil možda vodi do nekoga ko nam više odgovara.
U potrazi za savršenim partnerom lako zaboravljamo na stvarnu kompatibilnost
Dejting aplikacije omogućavaju da unapred filtriramo potencijalne partnere prema godinama, udaljenosti, obrazovanju, interesovanjima i drugim karakteristikama. Takve informacije mogu biti korisne, posebno kada postoje jasne životne vrednosti ili planovi oko kojih ne želimo da pravimo kompromise. Međutim, one ne mogu u potpunosti da predvide kako ćemo se osećati u nečijem društvu. Privlačnost, humor, emocionalna bliskost i način rešavanja nesuglasica često postaju jasniji tek kroz razgovor i zajedničko iskustvo.
Problem nastaje kada listu poželjnih osobina počnemo da tretiramo kao skup obaveznih kriterijuma. Potencijalni partner tada može da bude odbačen zbog detalja koji možda nemaju mnogo veze sa kvalitetom budućeg odnosa. Sasvim je razumno želeti nekoga sa kim delimo važne vrednosti, ali postoji razlika između prepoznavanja stvarne nekompatibilnosti i očekivanja da jedna osoba ispuni svaku našu zamisao. Osoba koja ne deli baš sva naša interesovanja možda ima sličan pogled na život i sposobnost da gradi stabilan odnos. Takve kvalitete teško je proceniti tokom nekoliko sekundi provedenih na nečijem profilu.
Uvek postoji neko sledeći, ali da li je zaista bolji?
Jedna od najvećih promena koje su dejting aplikacije donele jeste osećaj da mogućnosti za upoznavanje praktično ne mogu da se iscrpe. Čak i kada nam se neko dopadne, lako je nastaviti da pregledamo profile, naročito ako prvi razgovor ili susret nisu ispunili baš sva očekivanja. Međutim, stalno poređenje može da utiče i na način na koji doživljavamo sebe. Istraživanje iz 2022. godine pokazalo je da su učesnici kojima je ponuđen veći broj potencijalnih partnera prijavljivali više teškoća pri odlučivanju, izraženiji strah od samoće i niže samopouzdanje. Takvi rezultati ne važe nužno za sve korisnike, ali ukazuju na to da veliki izbor može imati i psihološku cenu.
U praksi se to često svodi na očekivanja od prvog dejta. Ako razgovor ne teče savršeno ili ne osetimo trenutnu privlačnost, možda ćemo brže odustati jer znamo da već sutra možemo upoznati nekog novog. A privlačnost se ne razvija kod svih istom brzinom. Nekada je potrebno nekoliko susreta da bismo otkrili nečiji smisao za humor, način razmišljanja ili osobine koje se ne vide na fotografijama i ne mogu da stanu u kratak opis profila. To, naravno, ne znači da treba forsirati odnos u kojem nema interesovanja ili ignorisati stvari koje nam smetaju. Ipak, postoji razlika između toga da nam neko zaista ne odgovara i da prerano odustanemo jer prvi susret nije izgledao kao scena iz romantičnog filma.
Visoki standardi nisu problem, ali možda treba da preispitamo svoje kriterijume
Znati šta želimo od partnera nije isto što i biti previše izbirljiv. Poštovanje, iskrenost, emocionalna zrelost i slični životni ciljevi sasvim su razumni kriterijumi od kojih ne bi trebalo odustajati samo da bismo bili u vezi. Ipak, možda vredi razmisliti koliko značaja pridajemo detaljima koji malo govore o tome kakav bi neko bio partner. Određena visina, zanimanje, stil oblačenja ili lista zajedničkih interesovanja mogu delovati važno dok pregledamo profile, ali ne govore mnogo o tome kako će se osoba ponašati u stvarnom odnosu. Umesto da pokušavamo da pronađemo nekoga ko ispunjava svaki zamišljeni kriterijum, korisnije je da razjasnimo koje su nam vrednosti zaista važne, a gde postoji prostor za različitosti.
Takođe, ne moramo istovremeno da održavamo desetine razgovora. Kada nam neko privuče pažnju, možemo se posvetiti tom poznanstvu i videti kako se komunikacija razvija. Ako postoji obostrano interesovanje i osećaj sigurnosti, susret uživo često otkriva mnogo više nego nedelje dopisivanja. Dejting aplikacije nisu nužno učinile ljude površnijim, ali su promenile okolnosti u kojima biramo partnere. Omogućile su nam da upoznamo više ljudi, dok je na nama da odlučimo koliko pažnje ćemo posvetiti svakome od njih. Možda zato najvažnije pitanje nije da li negde postoji neko bolji, već da li smo osobi koja nam se već dopada dali dovoljno prostora da je zaista upoznamo.
Autorka: Anastasija Pavić
Foto: Lummi / Mariana Pedroza
